понедељак, 29. јул 2013.

Vratih se...

I taman kad sam napisala da ću češće pisati, opet sam omanula. Bila sam u nekoj gužvi a da se ne lažemo nisam imala ni inspiraciju. Ako nemam inspiraciju, neću ni da pišem. 
Šta radim? Sedim u dnevnoj sobi ispred računara i pišem blog, dahćem ko pas od vrućine jer...mašina za veš pere a ona i klima se uključuju u istu utičnicu. U prevodu, dok mašina za veš ne završi svoj zadatak, klima mora da čeka a ja zajedno sa njom. Uf! Najavili su za danas 41 stepen. Svekar odveo decu da se malo kod njih brčkaju u bazenu, muž spava jer je noćas radio a ja eto sedoh konačno nešto da napišem.
Elem, moja najdraža blogerka Dora Vajana, je neke  blogere kandidovala za nagradu Liebestar i postavila 11 pitanja na koja treba da odgovorimo i takođe postavimo pitanja svojim omiljenim blogerima. Mislim da ih treba biti 11 al koji imaju manje od 200 pratilaca.

Pa da krenemo...

1. Koji je tvoj omiljeni miris, a da nije parfem?

     Ima ih više. Miris jorgovana,citrusa,sveže pečenog hleba,cimeta,...

 2. Šta bi uradila kada bi na lutriji dobila milion dolara?

      Olakšala bih sebi život.

3. Kome se diviš i zašto?

     Divim se svojoj majci koja je jedna hrabra i snalažljiva žena.

4. Šta te oduševljava?

    Oduševljavaju me ljudi koji su uvek tu da pruže bezuslovnu pomoć. 

5. Kada bi mogla da biraš destinaciju i kada ne bi postojala prepreka finansijske prirode,  gde bi otišla na odmor?
      
    Dubai.

6. Da li veruješ u ljubav?

     Verujem.

7. Koja knjiga je najviše uticala na tebe?

    Barbara de Angelis: U potrazi za srećom 

8. Šta te najviše iritira?

     Bezobrazluk, nekultura i nepoštovanje. 

9. Da li tvoj život makar malo liči na ono kako si ga zamišljala pre deset  godina?
     
     Malo.

10. Koji je tvoj najveći talenat?

      Podučavanje dece.

11. Šta najviše voliš na sebi?

      Ništa posebno ne ističem. Možda zelene oči.

E sad treba naći novih 11 blogera i postaviti im pitanja. Pošto nemam toliko blogova na srpskom koje pratim i neki možda imaju i više pratilaca, ja stavljam nekoliko koji su meni dragi. Idemo...

Nominujem sledeće blogere:


A pitanja su:

  1. Kada ujutro ustaneš, šta prvo pomisliš?

  2. U kom hobiju uživaš?

  3. Kulinarski specijalitet koji bi svima preporučila?

  4. Koji događaj iz detinjstva još uvek pamtiš?

  5. Na koji način se rekreiraš?

  6. O čemu maštaš i kako se opuštaš?

  7. Kakvu kafu voliš?

  8. Muško - ženska prijateljstva, da ili ne?

  9. Šta te brzo naljuti a šta oraspoloži?

10. Tvoj životni cilj?

11. Moto?


Ajmo dalje!


субота, 18. мај 2013.

Vegan hrana - početnik

Da,da...opet sam bila duuuugo odsutna. Jednostavno imala sam turbo period a nisam htela napisati koji redak tek reda radi. No sad sam tu. U poslednje vreme sam dosta radila; škola, privatni časovi, porodica,...Usput sam mnogo čitala na temu zdrave sirove hrane, na šta me podstakla moja draga blogerka Dora O zdravlju i ishrani, kao i o vaspitanju dece. E sad da ne mešamo babe i žabe, kako naš narod kaže, danas ću pisati o hrani a nekom drugom prilikom o deci.

Kada sam bila dete jela sam tek toliko da ne umrem od gladi. Mama se jako nervirala zbog toga. Od mesa samo džigrica, bananu tek četvrtinu, zalogaj il dva nekog variva,...al zato sam eurokrem jela iz kantice od 3kg.Hm?! Ne valja! No sreća, uvek sam bila zdrava. Kad sam napunila negde 8-9 godina počela sam se raznovrsnije hraniti al još uvek sumnjičavo.Sa 14-15 godina sam počela jesti sve sem nekih masnih mesa i slično. Od nedavno sam počela da čitam o veganskom načinu ishrane i oduševila se. Shvatila sam da meni jednostavno neke namirnice ne prijaju, osećam se naduto, teško i tromo nakon jela. Pokušala sam zameniti bar jedan obrok sirovom hranom i odmah videla pomak. Nisam više naduta, osećam se bolje, jednostavno prija mi. Nisam rigorozna po tom pitanju i još uvek nisam izbacila meso i ostalo al sam smanjila na najmanju moguću meru sve nezdravo. Ujutro jedem voce i semenke il neko orašasto voće. Često napravim od toga smoothie pa ubacim i neko zeleno lisnato povrće. Fantastično! Ručam uglavnom što i ostali ukućani sem što ponekad za sebe posebno napravim neko jelo od povrća. Uveče kako kad. Ponekad isto kao za doručak, a ponekad neki vegan namaz na dvopek i salata. Verujte preporodih se!




Mleko i mlečne proizvode smo izbacili svi jer nam je homeopata za decu savetovao da ih izbacimo. Mleko stvara sluz u organizmu a deca mi imaju alergijski rinitis a mlađi i početni oblik astme. Preporodili smo se. Koristimo ovseno, bademovo, suncokretovo i druga biljna mleka. Stariji sin je jako probirljiv po pitanju hrane pa kod njega postepeno uvodim zdraviju hranu a mlađi na moju sreću jede sve pa i sam uzme list zelene salate i gricka ko zec.

Nadam se da će vas ove fotografije, skinute sa neta, primamiti da malo pročitate o tome i isprobate po koji recept. Verujte nećete se pokajati. Ja nisam! 







Prijatno!

субота, 30. март 2013.

Uskrs

Nije me bilo jedno vreme. No to je znak da sam u gužvi što je i dobro jer sam uvek kukala kako ne radim, kako sam samo kod kuće i ne zarađujem ništa. E to se napokon promenilo i ubeđena sam da su moje afirmacije i pozitivan stav dobrim doprineli tome. Elem, stigao je vikend a sa njim i praznik, Uskrs! To znači malo predaha i vreme provedeno sa porodicom. Neprocenjivo!

Kako vi slavite Uskrs?

Još kao dete se sećam da smo slavili oba Uskrsa jer sam dete iz mešovitog braka. Uvek mi je to bilo super jer smo dva puta slavili. Igrom slučaja se poklopilo da su i moja deca doživela isto pa sad opet slavimo dva Uskrsa. Kad sam bila mala za Uskrs je uvek bilo lepo i sunčano vreme. Tada smo još imali četiri godičnja doba a ne kao danas zima - leto. Tata bi donosio sa pijace sveže rotkvice, mladi luk i pleteni kolač dok bi mama spremila šunku, kobasice i jaja. Tata je znao da mama i ja obožavamo lale pa nam je tata uvek kupovao. Bez lala na stolu nije mogao biti pravi Uskrs za mene. Obožavam ih. nemaju miris al su tako nežne i lepe.

Juče smo stariji sin i ja farbali jaja a baba i deda će nam poslati šunku i kobasicu. Kad smo ih ofarbali i dovoljno se nadivili ostavili smo korpicu na stolu. Onda je došao mlađi sin i nemogavši da čeka nedelju, da bi se kucali jajima, malo ih je iskucao. Haha...mališa je rešio odmah da odmeri snage jajima. Sreća nije jako lupio pa je pukotina mala.Večeras ćemo načupati travicu i staviti u korpu pa da vidimo šta će zeka noćas doneti. Da li vaša deca još veruju u zeku? Moja da i neću još da im kvarim taj divan osećaj da veruju u čuda.





Sutra idemo na ručak kod muževljevih roditelja i to je tradicija već godinama. Za sledeći Uskrs kod mojih. Volim kada smo na okupu, volim tu toplu, opuštenu atmosferu kada smo zajedno, pričamo, smejemo se, pijemo kaficu i jedemo kolače. Praznici su prilika da se ljudi druže. Uvek smo u nekoj žurbi, nemamo vremena, spremamo, kuvamo, deca, trening,...i baš mi prija kada ne moram ništa od toga već samo da se opustim, nabacim osmeh na lice i uživam u životu. Kao da mi neko tada stisne kočnicu i kaže: "Polako, ne žuri, vidi kako je svet oko tebe divan!". I baš je tako!

Srećan Uskrs i provedite ga u miru i veselju sa svojim najmilijima!





уторак, 12. март 2013.

Marko, srećan ti rođendan!

Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan,...Da, danas je mom mlađem sinu 3.rođendan! Ne mogu da verujem da je 3 godine tako brzo prošlo, proletelo. Sedoh za kompjuter i iako sam umorna od svih priprema oko rođendana i svega što uz to ide, ipak odlučih da nešto napišem.

Dan je počeo divno i sa osmehom. Deca su mene i muža probudila u 7,30. Muž ustaje a deca se uvlače pod ćebe sa moje desne strane i diraju mi lice da bih otvorila oči. Pokušavam da prolongiram taj momenat jer kad otvorim oči, nema više spavanja. Haha...Filip mi tiho šapuće na uvo: "Mama, hajde budi se, pa treba Marku da čestitaš rođendan. Ja sam se setio da mu je rođendan čim sam se probudio i odmah sam i njega probudio da ga izljubim". E to me pošteno nasmejalo. Pa mogao je baš slavljenika pusti da malo duže spava. Otvorih oči i ugledah divan osmeh mog Marka. Izljubih ga bar 10 puta i poželeh mu srećan rođendan.

Nastavak dana se sveo na kuvanje ručka, pomaganje starijem sinu oko domaćeg, spremanje posluženja za goste i završavanje torte. Kada je torta bila ukrašena pokazala sam je Marku. On se nasmejao i rekao "Vala  (hvala) ti mama punooo!" i čvrsto me zagrlio. Te mile ručice su me tako stegle kao da nikada ne žele da me puste. Neopiv osećaj sreće! Kako su samo deca iskrena, obožavam tu nevinost i iskrenost kod njih. Pogledao me pravo u oči i rekao:" Mama, puno te volim!"



Polako su počeli da stižu gosti, donose poklone,...Marko se svima ljubazno zahvaljivao. Pile moje pametno. Veče je proteklo u prijatnom ambijentu, ćaskanju nas odraslih, slušanju dečjih pesmica i uživanju u jelu i piću. Na stolu su se našle projice sa fetom i šunkom i carska pita sa spanaćem i naravno moja Kasandra torta. Kada su se svi razišli moj slavljenik je ponudio svoju pomoć u raspremanju stola no ja sam se zadovoljila samo time da skloni salvete i pospremi igračke sa bratom. Dečica su nakon kupanja otišla u krevet, stariji brat mlađem pročitao priču za laku noć, dobili veliki poljubac i utonuli u san. Zaista je bio divan dan, baš kao što i treba da bude.

Odoh i ja polako da se ušuškam u krevet i sanjam nešto lepo! A sutra ćemo da smišljamo šta ćemo praviti u subotu kada nam mali drugari dolaze u goste.

среда, 06. март 2013.

Mmmmm...taj neodoljivi miris kafe!

Sedim za kompjuterom, deca gledaju crtać. Pogledah na sat...da,vreme je za popodnevnu kafu. Odmah skačem i idem u kuhinju da stavim vodu na ringlu. Na vrh kasicice šećera, tek da ubije gorčinu i 2 kašičice kafe. Pena se diže i brzo je presipam u svoju omiljenu šolju sa likom Mini Maus (koleginica na poslu mi crtala). Miris kafe se širi po kuhinji i sobi. Mmmmmm, obožavam miris kafe, pogotovo jutarnje. Sedam za kompjuter i dok se šri opojno slatko-gorki miris kafe, dobijam inspiraciju za pisanje.

Kafu prosto obožavam. To je nešto bez čega ne mogu. Prva stvar koju ujutro uradim čim ustanem je da stavim vodu za kafu. Kad je muž kod kuće ponekad on ujutro skuva kafu dok sam ja još u krevetu. Neverovatno al miris kafe mi zagolica nozdrve kroz kroz ključaonicu. Izmami me magijom iz kreveta i nabaci osmeh na lice. Haha, mislićete da sam drogirana. Ne, samo opijena. Kažu da treba uživati u sitnicama i nalaziti zadovoljstvo u malim stvarima. E kafa je jedna od tih malih stvari koja me podiže, nabacuje osmeh na lice i daje energiju. Svaki gutljaj čini neopisivi doživljaj. Mešaju se ukus, miris,...fantazija!

Najviše mi prija jutarnja kafa al i popodnevna je nezaobilazna. Najviše volim crnu, gorku,vruću, bez dodataka. Ponekad volim nes sa mlekom i malo šećera i to uglavnom leti popodne. Tada je pravim sa hladnim mlekom. Uživam pijući je u društvu sa mužem, drugaricom, mamom, ali i sama. Da je nema trebalo bi je izmisliti. A sada odoh da iskapim poslednji gutljajčić i sa osmehom provedem ostatak dana.

субота, 02. март 2013.

Srećan mi rođendan

Pa evo me opet konačno. Mnogo se toga izdešavalo i jednostavno nisam stigla da pišem. Nisam htela da pišem nešto bezveze i na brzinu samo da bih pisala. Novost je ta da sam počela da radim u istoj školi iz koje sam pre tačno godinu dana otišla.Divno! Vratih se ko Lesi. Haha...Sin mi takođe ide u tu školu pa sam uvek u toku. Hm...mama! Nije posao na neodređeno,opet zamena al u poređenju sa onim kad nemaš posao, ovo je super.

Inače kao što sam početak govori, danas mi je rođendan. Neću reći koji. Haha...Važno je da se osećam sjajno i poletno kao da mi je 20. Ma koga briga za godine. Važno je kako se osećamo i da uživamo u svakom danu i svakoj godini kao da je baš ta najbolja.

E sad da vam napišem kako sam provela ovaj divan dan. Ne,nisam imala gomilu gostiju. Jutro mi je počelo buđenjem u 7.30. Otvorih oči i videh dva moja anđelka pored mene u krevetu. Odmah su skočili na mene i izljubili me za srećan početak ovog lepog dana. Duše moje! Zatim mi je došla tetka koju obožavam sa sestrinim sinom. Popismo kaficu, pojeli torticu i ćaskali. E onda je došao moj tata pa smo malo dedu gnjavili kao i inače. Dede su dečja omiljena igračka.Da,da...Mlađi sin i ja vodili starijeg na trening i uživali gledajući. Za ručak je bila pizza. Nisam se opterećivala svečanim ručkom. Mmmmm...kako divno miriše. Uživam u mirisu origana i bosiljka. Odlučih da bar danas uživam i dam sebi oduška. Muž došao sa posla i doneo poklon. On tačno zna šta volim. Ostatak dana sam provela u odmoru sa svojom porodicom. Predveče smo, nakon kafice, muž, deca i ja otišli u jednu divnu šetnju, svratili malo na igralište i uživali u tim trenucima zajedništva. Mogu reći da sam divno provela ovaj dan. Nije bilo slavlja, poklona, velike i bogate trpeze al je bilo nečega što mi inače fali...vreme sa mojom porodicom. Zaista neprocenjivo!

Pa evo počastite se i podelite parče torte sa nekim koga volite!


четвртак, 14. фебруар 2013.

Ljubav je...

Danas je Sv. Valentin, dan koji slavimo kao dan ljubavi. Razmišljala sam šta bih napisala na ovu temu al nekako ne mogu rečima da sve izrazim pa sam odlučila da vam predstavim svoje viđenje ljubavi putem slika i poruka.

Za mene je ljubav...








Nadam se da ste ovaj divan dan proveli sa nekim koga volite ma ko to bio. Ljubav je svuda i u svima nama, samo je treba pronaći i pokazati je. Želim vam srećan dan Sv. Valentina!

среда, 06. фебруар 2013.

Sitnice koje moj život čine savršenim

Danas, dok sam se vraćala sa časa, razmišljala sam o tome šta moj život čini srećnim. Šta je ono što me ispunjava i mami osmeh na lice. Počela sam u sebi da nabrajam i shvatila da je prava istina kad kažu da "sreću čine male stvari". Sreća je nešto što dolazi iz nas samih i niko nas ne može učiniti srećnim. Samo smo mi ti koji to mogu. Već par godina imam knigu "U potrazi za srećom" Barbare De Angelis koju sam pročitala nekoliko puta. 



Uvek se iznova oduševim nekim citatima i shvatim koliko je u pravu i koliko ustvari zbog brzine života ne uspevamo uživati u nekim malim trenucima koji nam donose taj neprocenjivi osećaj radosti. Jedan od citata koji me je zaista naveo na razmišljanje je sledeći:

"Prvo sam umirao od želje da završim školu i krenem na koledž.


Onda sam umirao od želje da završim koledž i počnem da radim.

Onda sam umirao od želje da se oženim i imam decu.

Onda sam umirao od želje da deca odrastu kako bih se vratio poslu.

Onda sam umirao od želje da se penzionišem.
A sad umirem... i odjednom shvatam da sam zaboravio da živim."

Anonimni autor

I zaista je tako. Uvek mislimo da ćemo biti srećni kad nam se ovo ili ono dogodi. Ili smo bili srećniji pre. A zaboravljamo da živimo u sadašnjosti i osećamo radost u sadašnjem trenutku. Kada mi naiđe težak period uzmem tu knjigu i pročitam neke zabeležene citate koji me pokrenu i ukažu na to koliko je važno osetiti ovaj trenutak i prepustiti mu se u potpunosti. 

Odlučila sam sa vama da podelim neke sitnice koje koje mene čine srećnom.
Pa krenimo...

  1. Vreme provedeno sa svojom porodicom


     2.  Jutarnja kafa/čaj




     3.  Dobra knjiga


     4.  Posao koji volim


     5.  Sunčan dan



     6.  Pravi prijatelji



     7.  Mirišljava kupka


     8.  Pisanje bloga


     9.  Miris narandže


    10. Muzika koja mami na ples


     
Ima tu još mnogo sitnica, no to u drugom postu. Deca traže mamu za sebe i sad odoh da uživam u nihovom zagrljaju. Mmmmm kako je divan osećaj kad te deca zagrle, poljube i kažu "Mama volimo te". Ima li šta lepše?


уторак, 29. јануар 2013.

Pet Tibetanaca

E ovo moram da podelim sa vama. Neko je možda čuo a neko ne za ovaj vid vežbanja. No to i nije samo vežbanje kao aerobik, gimnastika, fudbal i sl. To je nešto posebno, nešto više od samog razgibavanja (mada meni prija i za razgibavanje). Radi se o PET TIBETANACA!



To je nešto što sam odavno otkrila al nikako da počnem da upražnjavam u praksi. Od ove godine donesoh odluku da se više posvetim svom zdravlju i vežbanju pa tako odlučno krenuh sa ovim vežbama. Za početak ovo a kasnije ću ubaciti još neki vid rekreacije. Počela sam sa Tibetancima odmah prvih dana ove godine. Postoji pet vežbi i svaka se ponavlja najviše 21 put s tim da se u početku radi svaka po tri puta. Svake nedelje se povećava broj za dva puta sve dok ne dođemo do 21 ponavljanja svih pet vežbi. Prve nedelje sam radila svaku vežbu po tri puta. Mogu vam reći da sam na svakom mestu krckala i škripela. Auuuuuuuuu,pomislih da će mi biti teško. No bila sam uporna. Zatim sam prešla na pet ponavljanja i tako sam sad na jedanaest ponavljanja koje bez i malo muke uradim. Svako jutro mi počinje vežbama i odmah se bolje osećam. Inače sam uvek bila ukočena. Važno je da se ne preskoči ni jedan dan.Dobro, jedan može al više ne.Ove vežbe, sem što pomažu u fizičkom smislu izuzetno su dobre za mnoge druge stvari.


Smatra se da ove vežbe...
 
  • poboljšavaju san
  • smanjuju depresiju i napetost
  • povećavaju koncentraciju i pamćenje
  • podmlađuju organizam
  • poboljšavaju probavu
  • potpomažu radu disajnih organa
  • sprečavaju gubitak koštane mase
  • pomažu kod artritisa i reume
  • smanjuju bol u leđima
  • poboljšavaju vid
  • potpomažu mršavljenju
  • povećavaju fizičku snagu i izdržljivost
  • poboljšavaju emocionalno i mentalno zdravlje



Pet Tibetanaca su vežbe koje su tibetanski sveštenici izvodili tokom niza godina i uspevali stvoriti predispozicije za jedan zdraviji i duži život. Ove vežbe podstiču energetski tok kroz sve čakre. Vežbe se mogu raditi ujutro ili uveče,mada meni lično više prija ujutro jer me lepo razgibaju,osveže i daju energiju za ceo dan. Ne oduzimaju mnogo vremena a zaista prijaju. Od srca preporučujem knjigu u kojoj ćete naći mnogo više o ovim vežbama i nadam se da ćete učiniti prvi korak ka svom zdravlju.

Fontana mladosti
 http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Zdravlje/Fontana mladosti.pdf

S nestrpljenjam očekujem komentare, jeste li počeli vežbati i kako se osećate. Ja fantastično!


четвртак, 24. јануар 2013.

Pravi prijatelji

Dugo nisam ništa napisala. Praznično ludilo me ponelo i sve se svodilo na goste, jelo, piće, smeh pa u krug. Par puta sedoh nešto da napišem al jednostavno nisam imala inspiraciju. Ne želim pisati samo da bih nešto napisala. Ako nešto pišem to mora biti iz duše. I kada sam pomislila da mi je inspiracija pobegla, evo je. Odjednom se javila. Mada, na moju žalost, povod za inspiraciju nije bio lep. Neko će ovaj post razumeti, neko neće, no meni je važno da ja iskažem ono što mislim i osećam po cenu da ne budem shvaćena. Kažu "100 ljudi 100 ćudi". Pa valjda je tako.
U svom prvom postu sam pisala da sam po struci učiteljica koja je u nekoliko navrata radila u školi. To su bile uglavnom razne zamene al ništa trajno. U današnje vreme se bez debele veze ne možeš zaposliti u školi i to je tako. No ja na žalost to nisam znala ili sam gledajući svet kroz ružičaste naočare to jednostavno odbacila kao činjenicu i nadala se da ću svojim radom i zalaganjem ostvariri stalno zaposlenje. Nakon silnih pohvala na račun mog rada i zalaganja, ružičaste naočare mi je skinula rečenica "Žao mi je, ali razumeš kakva je situacija. Pritisci." Samo sam klimnula glavom. Da, razumela sam. A šta je sa nama koji smo tikve bez korena a trudimo se i dajemo poslednji atom energije za posao koji volimo? I tako je prolazilo vreme i ništa se nije promenilo. Bezuspešno sam tragala za poslom al sve se svodilo na isto. Ispred mene su upadali tek svršeni studenti koji su imali nekog iza sebe. Bila sam strašno razočarana. U jednom momentu sam htela odustati od rada u školi. Međutim ljubav prema ovom pozivu i deci je nadvladala moje razočarenje i odlučih da nastavim dalje da se borim.



Onda mi je pala na pamet ideja da dajem privatne časove deci kojima je potrebrna dodatna pomoć u savlađivanju gradiva. Takođe sam odlučila početi davati i časove engleskog jezika budući da već imam iskustva u tome jer sam taj jezik predavala u školi. I tako je počelo. Dva učenika,...tri učenika,...četiri učenika,...pet učenika. Malo po malo, krenulo je. Razmišljala sam na koji način se mogu reklamirati. Oglasi u novinama? Ne. Većina voli preporuku. I sinula mi je ideja. Napravila sam dve Fb stranice i poslala  svim svojim prijateljima sugrađanima poruku u kojoj ih molim da me malo reklamiraju stavljajući linkove na svoj profil. Šta mislite koliko njih je od mojih 60 "prijatelja" stavilo linkove na svoj profil? Manje od 10. Bila sam strašno razočarana. Neko bi pitao "Zašto?". Pa verovatno jer ja uvek polazim od sebe i mislim da bi svako to učinio jer ja bih.Drago mi je ako nekome mogu pomoći. Nisam tražila ništa nemoralno ili nelegalno. Nisam tražila da mi nađu posao ili daju novac. Borim se za egzistenciju, za svoju decu. No nakon tog razočarenja shvatila sam da nije loše kad te neko tako lupi mokrom čarapom i osvesti te. Shvatiš da nisu svi ljudi isti, da neko može da ostane nem nad tuđim problemom i da ga baš briga. Tada počneš više da ceniš sebe i tu svoju osobinu da pomažeš drugima. Tada počneš da ceniš one prave prijatelje koji su se u teškim trenucima pokazali kao takvi. I srećna sam što ih imam. A ovi ostali...želim im da im nikada ne zatreba moja pomoć jer će je dobiti na isti način.