уторак, 29. јануар 2013.

Pet Tibetanaca

E ovo moram da podelim sa vama. Neko je možda čuo a neko ne za ovaj vid vežbanja. No to i nije samo vežbanje kao aerobik, gimnastika, fudbal i sl. To je nešto posebno, nešto više od samog razgibavanja (mada meni prija i za razgibavanje). Radi se o PET TIBETANACA!



To je nešto što sam odavno otkrila al nikako da počnem da upražnjavam u praksi. Od ove godine donesoh odluku da se više posvetim svom zdravlju i vežbanju pa tako odlučno krenuh sa ovim vežbama. Za početak ovo a kasnije ću ubaciti još neki vid rekreacije. Počela sam sa Tibetancima odmah prvih dana ove godine. Postoji pet vežbi i svaka se ponavlja najviše 21 put s tim da se u početku radi svaka po tri puta. Svake nedelje se povećava broj za dva puta sve dok ne dođemo do 21 ponavljanja svih pet vežbi. Prve nedelje sam radila svaku vežbu po tri puta. Mogu vam reći da sam na svakom mestu krckala i škripela. Auuuuuuuuu,pomislih da će mi biti teško. No bila sam uporna. Zatim sam prešla na pet ponavljanja i tako sam sad na jedanaest ponavljanja koje bez i malo muke uradim. Svako jutro mi počinje vežbama i odmah se bolje osećam. Inače sam uvek bila ukočena. Važno je da se ne preskoči ni jedan dan.Dobro, jedan može al više ne.Ove vežbe, sem što pomažu u fizičkom smislu izuzetno su dobre za mnoge druge stvari.


Smatra se da ove vežbe...
 
  • poboljšavaju san
  • smanjuju depresiju i napetost
  • povećavaju koncentraciju i pamćenje
  • podmlađuju organizam
  • poboljšavaju probavu
  • potpomažu radu disajnih organa
  • sprečavaju gubitak koštane mase
  • pomažu kod artritisa i reume
  • smanjuju bol u leđima
  • poboljšavaju vid
  • potpomažu mršavljenju
  • povećavaju fizičku snagu i izdržljivost
  • poboljšavaju emocionalno i mentalno zdravlje



Pet Tibetanaca su vežbe koje su tibetanski sveštenici izvodili tokom niza godina i uspevali stvoriti predispozicije za jedan zdraviji i duži život. Ove vežbe podstiču energetski tok kroz sve čakre. Vežbe se mogu raditi ujutro ili uveče,mada meni lično više prija ujutro jer me lepo razgibaju,osveže i daju energiju za ceo dan. Ne oduzimaju mnogo vremena a zaista prijaju. Od srca preporučujem knjigu u kojoj ćete naći mnogo više o ovim vežbama i nadam se da ćete učiniti prvi korak ka svom zdravlju.

Fontana mladosti
 http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Zdravlje/Fontana mladosti.pdf

S nestrpljenjam očekujem komentare, jeste li počeli vežbati i kako se osećate. Ja fantastično!


четвртак, 24. јануар 2013.

Pravi prijatelji

Dugo nisam ništa napisala. Praznično ludilo me ponelo i sve se svodilo na goste, jelo, piće, smeh pa u krug. Par puta sedoh nešto da napišem al jednostavno nisam imala inspiraciju. Ne želim pisati samo da bih nešto napisala. Ako nešto pišem to mora biti iz duše. I kada sam pomislila da mi je inspiracija pobegla, evo je. Odjednom se javila. Mada, na moju žalost, povod za inspiraciju nije bio lep. Neko će ovaj post razumeti, neko neće, no meni je važno da ja iskažem ono što mislim i osećam po cenu da ne budem shvaćena. Kažu "100 ljudi 100 ćudi". Pa valjda je tako.
U svom prvom postu sam pisala da sam po struci učiteljica koja je u nekoliko navrata radila u školi. To su bile uglavnom razne zamene al ništa trajno. U današnje vreme se bez debele veze ne možeš zaposliti u školi i to je tako. No ja na žalost to nisam znala ili sam gledajući svet kroz ružičaste naočare to jednostavno odbacila kao činjenicu i nadala se da ću svojim radom i zalaganjem ostvariri stalno zaposlenje. Nakon silnih pohvala na račun mog rada i zalaganja, ružičaste naočare mi je skinula rečenica "Žao mi je, ali razumeš kakva je situacija. Pritisci." Samo sam klimnula glavom. Da, razumela sam. A šta je sa nama koji smo tikve bez korena a trudimo se i dajemo poslednji atom energije za posao koji volimo? I tako je prolazilo vreme i ništa se nije promenilo. Bezuspešno sam tragala za poslom al sve se svodilo na isto. Ispred mene su upadali tek svršeni studenti koji su imali nekog iza sebe. Bila sam strašno razočarana. U jednom momentu sam htela odustati od rada u školi. Međutim ljubav prema ovom pozivu i deci je nadvladala moje razočarenje i odlučih da nastavim dalje da se borim.



Onda mi je pala na pamet ideja da dajem privatne časove deci kojima je potrebrna dodatna pomoć u savlađivanju gradiva. Takođe sam odlučila početi davati i časove engleskog jezika budući da već imam iskustva u tome jer sam taj jezik predavala u školi. I tako je počelo. Dva učenika,...tri učenika,...četiri učenika,...pet učenika. Malo po malo, krenulo je. Razmišljala sam na koji način se mogu reklamirati. Oglasi u novinama? Ne. Većina voli preporuku. I sinula mi je ideja. Napravila sam dve Fb stranice i poslala  svim svojim prijateljima sugrađanima poruku u kojoj ih molim da me malo reklamiraju stavljajući linkove na svoj profil. Šta mislite koliko njih je od mojih 60 "prijatelja" stavilo linkove na svoj profil? Manje od 10. Bila sam strašno razočarana. Neko bi pitao "Zašto?". Pa verovatno jer ja uvek polazim od sebe i mislim da bi svako to učinio jer ja bih.Drago mi je ako nekome mogu pomoći. Nisam tražila ništa nemoralno ili nelegalno. Nisam tražila da mi nađu posao ili daju novac. Borim se za egzistenciju, za svoju decu. No nakon tog razočarenja shvatila sam da nije loše kad te neko tako lupi mokrom čarapom i osvesti te. Shvatiš da nisu svi ljudi isti, da neko može da ostane nem nad tuđim problemom i da ga baš briga. Tada počneš više da ceniš sebe i tu svoju osobinu da pomažeš drugima. Tada počneš da ceniš one prave prijatelje koji su se u teškim trenucima pokazali kao takvi. I srećna sam što ih imam. A ovi ostali...želim im da im nikada ne zatreba moja pomoć jer će je dobiti na isti način.