петак, 15. мај 2015.

Omiljena fotografija

U sredu sam imala čas engleskog i od teacherke smo dobili zadatak da napišemo sastav na temu "Moja omiljena fotografija". Hm...bilo je teško odlučiti se koja je omiljena u moru baš dragih.Svaka mi je važna na neki način.Nakon prelistavanja fotografija naletela sam na jednu relativno svežu. Ta mi je posebno draga a evo i zašto...


Ova fotografija je nastala ove godine za moj rođendan. Bila je nedelja i pošto je moj muž radio mama i tata su pozvali mene i decu na ručak.Kada smo došli nisam se ni okrenula kada su moja dva anđela iskočila ispred mene sa buketom cveća u rukama. "Srećan rođendan draga mama!", viknuli su.Ostala sam na momenat bez teksta a onda ih zagrlila svom snagom.Osećala sam neizmernu sreću i zahvalnost što imam tako divne dečake. Posle su mi pričali kako su se sa babom i dedom dogovorili da deda kupi cveće u njihovo ime. Bila sam baš ganuta i ispunjena ljubavlju. Palo mi je na pamet kako znaju da me naljute kada ne slušaju, kada se svađaju ali i kako znaju jednim gestom ili rečju da te tako jako dotaknu pravo u srce. To je iskrena dečija ljubav.

Nakon što sam napisala sve to na engleskom mlađi sin Marko je poželeo da legnemo i pričamo.U jednom momentu smo ućutali, on je gledao crtani film a ja polako zatvorila oči i zadremala. U jednom momentu me je Marko poljubio i rekao: "Mama volim te!" Pogledala sam ga u te divne plave oči, pomilovala slatke obraščiće i uzvratila:"I ja tebe pile mamino!". Pomislila sam u sebi kako uz sve brige i probleme koje imamo svakodnevno,ovo su trenuci koji su vredni pamćenja. To su trenuci kada treba svom silinom da osetimo ljubav, lepotu i iskrenost. Sve ostalo je nevažno.



субота, 09. мај 2015.

Za veće dobro!

Prošlo je skoro dve godine od mog poslednjeg posta.Zašto? Ne znam.Gubitak volje, inspiracije, vremena,...Verovatno od svega po malo. Isto tako ne znam kako i ne znam zašto ali osetih ponovo želju da pišem. Da li će neko da čita ili ne,...svejedno.Pisaću za sebe!

Za ove dve godine nepisanja svašta se dogodilo.Neću detaljisati.Jedna od bitnih stvari koja se desila je da sam počela da se "budim".Mnogi će pitati sada: "A zar si do sad spavala?".U određenom smislu jesam.Jednog dana sam surfala po fejsu i odjednom naletela na jednu stranicu Tim Sinergija. Zainteresovala sam se i počela da pratim svakog jutra u 10.10 "Jutarnju kafu", online emisiju u koju predivna Nora Kalapati svaki dan dovodi drugog gosta. U pitanju su ljudi iz različitih branši, motivacioni govornici, razni praktičari i svi oni nam na neki način daju alate koji će nam pomoći da se "probudimo" i vidimo život na drugi način. Tada sam se prosto "zaljubila" u Natašu Vukoje, Anu i Nadu Bučević, Aki Sunce a vremenom i neke druge ljude.Svi oni su me motivisali da počnem o mnogim stvarima drugačije da razmišljam.Polako su počele da mi dolaze u ruke razne knjige u kojima sam prosto upijala redove.Svaka reč je u meni budila nadu da ovaj život može biti bolji.Na You Tube kanalu sam gledala razne video klipove i u svakome od njih sam pronašla nešto što bi me pokrenulo. Kupila sam sveske gde sam počela da zapisujem svoja razmišljanja,stvari na kojima sam zahvalna, citate iz knjiga koje sam čitala. Upoznala sam se sa zakonom privlačenja, meditacijom, rekonekcijom, anđelima, raznim tehnikama koje bih mogla koristiti. U svom gradu sam upoznala divne Danielu Demić i Snežanu Boršoš koje organizuju razne radionice, pričaonice i predavanja.Tako sam malo po malo krenula tim putem sa koga, kako kažu, niko nije sišao tj.nije se vratio nazad.Počela sam intenzivno da čitam, učim, praktikujem razne tehnike,meditiram, posećujem radionice i predavanja. Osećam se svaki dan bolje.Čak i kada mi naiđe "loš" dan imam keca u rukavu.Kažem uvek:"Dobro je!"

Nedavno sam imala čast da upoznam i predivnu Brankicu Damjanović na njenoj promociji knjige. Ta žena je čarobna, duša joj je topla i puna ljubavi. Samo sat,dva sa njom u istoj prostoriji je dovoljno da napuniš baterije i shvatiš da je život divan baš takav kakav je. Danas sam imala tu sreću da budem na radionici Svetlane Goge Kostić.Isto kao i Brankica, Goga me oduševila.Toliko toga sam naučila  i toliko dušu ispunila lepotom i ljubavlju da sam kući stigla sa osmehom na licu.Hvala vam, svima veliko hvala što ste ušli na neki način u moj život i stavili mi do znanja da smo mi ti koji kreiramo svoje živote i da smo na ovom svetu da bi uživali.

Imala sam potrebu sve ovo da napišem. Možda deluje kao mnogo informacija zgusnutih na jednom mestu ali to je sve ono što je uticalo da se moj život počne menjati na bolje. Više ne kukam kako nemam stalan posao, kako nemam novaca, kako nije dobro ovo ili ono.Sada sam zahvalna na svemu što mi dolazi u život jer znam da je sve za veće dobro.

Volim vas!