субота, 31. октобар 2015.

Čemu učimo našu decu (Pazite šta pričate pred decom!)?

Već danima razmišljam o ovoj temi i odlučih da napišem par rečenica o njoj. Budući da imam svoja dva sina a i prosvetni sam radnik, često sam u društvu dece. U školi, na ulici, u parku, čujem razne priče i razgovore među decom. Interesantno mi je kada čujem kako mrze školu jer je sve ovo što uče dosadno, kako ih nervira neki nastavnik ili drug, kako ih mama i tata "smaraju",...Slatko se nasmejem tome i setim se svog detinjstva.Sve je to normalno.

Međutim od nedavno, sve češće čujem priče vezane za politiku i veroispovest. Hm....Da li su to teme o kojima deca koja idu u osnovnu školu treba da raspravljaju? Odakle njima te informacije? Pitam se. Ako pođemo od toga da se sve nosi iz porodice, dolazim do zaključka da je dete to čulo kod kuće. Druga varijanta ili dopuna roditeljskom vaspitanju je TV. Mnogo političkih emisija koju neka deca gledaju kada su sama kod kuće. Zatim, škola u kojoj deca od svojih vršnjaka čuju ono što su ovi čuli kod svoje kuće. I šta se dešava? Jedno dete pred drugom decom počne komentarisati sadašnju vlast, prošlu vlast, stranke, pa dođu do toga kako su samo Srbi dobri i sve ostale treba proterati,...Onda se drugo dete nadoveže kako bi trebalo i Srbe proterati i kako je ne znam već koji narod bolji. Slušam i ne verujem! Šta mislite da se tu može dogoditi? Prosto sam užasnuta nekim izjavama koje čujem od dece. Ali nisu oni krivi, čuli su ili čak naučeni tako.

Jedna mogućnost je da se drugovi i drugarice različitih veroispovesti prestanu družiti. Zatim da se deca iste veroispovesti posvađau jer im roditelji pripadaju različitim strankama. Ako idemo malo dalje može doći i do vređanja ili čak i fizičkog nasilja. Shvatate li? Svoju decu prvenstveno učim da na ovom svetu postoje dobri i oni malo manje dobri ljudi, koji su ustvari nesretni pa su zato takvi. To je jedina prava istina koju deca treba da usvoje. Učite decu da budu pravi ljudi!



Ovom prilikom apelujem svim roditeljima, a i onima koji će to biti, da paze šta pričaju pred decom jer bi trebalo da širimo ljubav, prijateljstvo i toleranciju a ne mržnju i netrpeljivost. Niko od nas nije birao da se rodi kao Srbin, Hrvat, Mađar, Rus i sl. Svi smo mi ljudi kojima je u nevolji potreban prijatelj da mu pruži ruku, u veselju da peva sa nama ma koje vere on bio. U moje vreme smo svi bili deca i niko nije mario ko je šta. Neka tako bude i sada. Razmislite o tome jer ja već dugo razmišljam. Ponosna sam na sebe što svoju decu vaspitavam da poštuju i cene prave vrednosti u životu a to je ljubav prema bližnjem.

Prijatan i magičan dan vam želim i ljubite vašu decu!


среда, 28. октобар 2015.

Zahvalnost

Često se nađem u situaciji da razmišljam o zahvalnosti. Nekako mi se čini da su ljudi nesretni jer su nezahvalni. Uglavnom čujemo rečenice kao što su:"Eh da je meni njegova plata...!", "Kada bih imao veći stan,bolji auto,...!","Da je moje dete tako mirno kao tvoje...!".Sve se svodi na to da bi sve bilo bolje i lakše kada bi bilo baš suprotno od onoga kako jeste.Hm...Da li je zaista tako?

Da li ste se ikada zapitali da li onom što ima veliku platu možda nedostaje vreme koje bi provodio sa svojom porodicom. Možda onaj koji ima veći stan i auto ima i veće troškove za održavanje istih. Majka deteta koje je mirno možda bi želela da je malo živahnije i borbenije.Stvar je percepcije i doživljaja. Kazu stari ljudi "Tuđe,slađe!" i baš je tako. Svima je uvek bolje nego nama.

Hajde malo se sad zaustavite i zapitajte da li je baš tako. Pogledajte oko sebe.Šta je to što vidite? Šta posedujete?Da li vam se sve to podrazumeva? Normalno je da imam krevet, hleb, telefon, jastuk, vodu, kadu,...Da li ste se zapitali ima li to svaki čovek, žena ili dete na ovoj planeti? Mnogi bi voleli da su baš na vašem mestu. Voleli di da imaju krov nad glavom, ukusan doručak, topli čaj, ruku da ga zagrli, dete da mu se nasmeje. Zaboravili smo biti zahvalni na svim malim stvarima koje nam život daje.

Dugo sam i sama živela u tom ubeđenju da je svima bolje nego meni jer on ima stalan posao a ja već godinama radim samo kad me pozovu na zamenu.Njeno dete je tako dobro a moja deca su nemirna. Oni imaju veći stan od nas. I mogu nabrajati još mnogo. Ali ja sam stvari počela gledati drugim očima. Trenutno ne radim ali zato imam više vremena i zahvalna sam na tome. Moja deca su nemirna ali ih imam i zdrava su. Neko ima veći stan ali ja sam zahvalna što uopšte imam stan i nisam podstanar. Svaku situaciju možete pogledati iz jednog ili drugog ugla. Ja sam odlučila da stvari gledam uvek iz lepše perspektive i tako sam sretnija. Kukajući nećemo ništa dobro privući u svoj život. Radošću i pozitivnošću, mi ćemo naš život obojiti prelepim bojama.




SAVETI:

1.Uzmite papir i olovku i zapišite sve čega se setite na čemu možete biti zahvalni i videćete da je toga mnogo. Okačite papir na vidno mesto i svaki dan ga iščitavajte.
2. Ujutro kada ustanete i uveče pre nego što legnete zahvalite se na bar 3 stvari u životu.Život će vam biti lepši!
3.Budite zahvalni na svakom danu jer svaki put kada ujutro otvorite oči vi ste dobili još jedan dan na poklon. Ne zaboravite to!
4.Budite zahvalni svakoj osobi koja je ušetala u vaš život, bilo da je samo na kratko svratila ili je još tu. Svaka osoba je naš učitelj i s razlogom je tu gde jeste.




MOJA LISTA ZAHVALNOSTI:

  1. Moja porodica
  2. Sunce
  3. Hrana
  4. Prijatelji
  5. Emocije
  6. Stan
  7. Inspiracija
  8. Voda
  9. Toplota
  10. Ćebe
  11. Muzika
  12. Tehnička pomagala
  13. Vid, sluh
  14. Noge, ruke
  15. Osmeh
  16. Pisanje
  17. Zdravlje
  18. Priroda
  19. Knjige
  20. Učitelji




Ova lista bi mogla ići u nedogled ali je završavam sa brojem 20. Pisala sam onim redom kako mi je padalo na pamet. Pokušajte i vi, videćete sjajne promene. Život je fenomenalno putovanje ako ga na taj način posmatramo.


Prijatan dan!