понедељак, 29. фебруар 2016.

Izazov #6

Stigosmo i do poslednjeg izazova. Nadam se da prvih pet izazova uspevate održati u vašem životu i da ih bar povremeno praktikujete.  Izazov broj šest je nešto što objedinjuje sve, ceo vaš život, vaše biće, a to je rad na sebi. Vaš duhovni rast je nešto što vam donosi najviše dobrobiti.Kako to postići?

Kao prvo bih vam toplo preporučila meditaciju. Mnogi će na ovo odmahnuti rukom i reći da je glupost. Ok, njihovo pravo. No molim vas samo da ne odmahujete rukom ako nešto niste probali. Kada probate, možete reći da vam prija ili ne. Sigurna sam da hoće. Tempo života je takav da svi negde žurimo i jurimo. Misli nam prolaze kroz glavu  munjevitom brzinom i ponekad nam se čini da nam mozak ključa. Zato je jako važno svaki dan naći 15 min. da budete u tišini. Sami sa sobom. Sedite ili lezite i svesno opustite svaki deo tela. Pokušajte da ne razmišljate o ničemu. Ne razmišljajte koliko morate platiti račune, koje sve obaveze još imete, o sudovima koje morate oprati...Samo se opustite i prepustite. To je vaših 15 min. koji vam pripadaju i na koje imate pravo. Ako vam prija možete pustiti i neku laganu muziku. You Tube je prepun melodija za meditaciju. Imate i vođene meditacije ako vam više prijaju. Ne očekujte da ćete se odmah moći opustiti i da će vam glava biti prazna. Za to je potrebno vreme. Samo ne odustajte. Ako vam se dogodi da vam se roje misli, obratite pažnju na njih i pustite ih da odu. U toku meditacije ćete steći onaj mir, čuti svoj sopstveni glas i spoznati ko ste zaista. 



Moja deca već znaju da mama meditira i kada kažem da ne ulaze u sobu pola sata oni to poštuju. Takav je dogovor. Od malena uče da je meditacija sastavni deo života. Zato ako imate decu, pokažite primerom koliko je važno naći vreme za sebe. 

Takođe vam od srca preporučujem da uzmete jednu svesku. Neka bude po vašem ukusu. Izaberite baš onu koja se vama dopada. Takođe i olovku. Neka to bude vaša Čarobna knjiga. Svaki dan pišite u nju. Pišite život kakav želite živeti. Pišite sve svoje želje kao da su se već ostvarile, kao da to već živite. Neverovatne stvari će se desiti. Verujte! Nemate šta izgubiti. Možda vam deluje glupo ali da li je bolje probati i uveriti se da deluje ili odmah nešto odbaciti. A šta ako je istina, ako deluje? Probajte. Dok pišete osetite radost kao da se već sve ostvarilo, oživite reči. Uživajte pišući!



Jedna od stvari koje su meni pomogle u mom duhovnom razvoju je i Reiki. Reiki je nešto što je meni pomoglo da počnem intenzivnije raditi na sebi. Bio mi je vetar u leđa, nešto što me pokrenulo. Počela sam raditi na sebi pre par godina ali od kako sam postala Reiki praktičar sve je počelo da se intenzivnije dešava. Reiki mi pomaže da održim balans, energiju i pozitivan stav prema životu. Ako imate priliku da isprobate Reiki tretmane slobodno se upustite u tu avanturu jer vam može samo dobro doneti.


Želim vam prijatan dan!

недеља, 21. фебруар 2016.

Izazov #5

Dragi moji evo nas kod petog izazova. Kako napreduju prva četiri? Jeste li istrajni ili hvatate krivine? Budite iskreni prema sebi. Mene možete i slagati. :) Ja sam zaista istrajna kod sva četiri s tim da ponekad nisam kod vežbanja. Desi mi se po par dana da sam u gužvi i ne stignem(znam da nema izgovora ali...) no ne odustajem. Idem dalje i to je to.

Kao sledeći izazov ću staviti vreme sa porodicom. Mnogi će reći kako oni svakako provode dosta vremena sa porodicom i kako to nije izazov, ali zapitajte se da li je zaista tako. Da li smatrate da je kvalitetno provedeno vreme sa porodicom to što se sudarate ujutro na vratima kupatila dok žurite na posao, deca u vrtić, školu...? Da li je dovoljno što jedno drugom dobacite usput neku rečenicu dok kuvate, spremate ili čitate novine? Da li je dovoljno što ste u istoj prostoriji dok svako radi nešto svoje i niste ni svesni onog drugog u prostoriji? Ne, nije dovoljno!

Zapitajte se kada ste poslednji put sa svojom porodicom igrali neku društvenu igru, išli u pozorište ili bioskop, bili na izletu i uživali u prirodi, čitali knjige i pili toplu čokoladu, smejali se, pevali i bili zaista upućeni jedni na druge? Meni jeste. Tada sam rekla sebi da ne želim više da mi život prolazi, želim da ga živim. Svaki trenutak. Ne želim da se jednog dana zapitam šta je bila svrha mog života, da se kajem što nisam vreme trošila na važne stvari, što nisam odredila prioritete. Želim da mi svaki trenutak proveden sa najmilijima ostane duboko urezan u dušu, da pamtim svaki osmeh, svaki osećaj radosti i da jednog dana imam šta da pričam novim generacijama. 

Znam da je često teško naći vreme za porodicu kada živimo 200/h, stalno žurimo, ograničeni smo rokovima. Pa ipak trebalo bi naći svakodnevno bar pola sata ili eventualno jednom nedeljno kada ćemo se zaista posvetiti svojim ukućanima. Možete čitati, pevati, ići negde zajedno, razgovarati, gledati crtane filmove, ...bilo šta. Možete na papiriće napisati neke predloge i staviti u čarobnu teglu. Kada nemate ideju izvadite jedan papirić i eto ideje. Važno je samo da ste zajedno, ali istinski zajedno. Ne da su vam misli negde na poslu i da sabirate kolike su vam režije za protekli mesec. Odvojite to vreme samo za vas. Bićete višestruko nagrađeni. Nagrađeni osećajem pripadnosti, ljubavi, ispunjenosti. 

I zato vam za narednu nedelju dajem izazov da nađete svaki dan pola sata koje ćete posvetiti porodici. Zaista je važno da to učinite i videćete koliko vredi!

Izvor:psiholog.ba

недеља, 14. фебруар 2016.

Izazov #4

Evo me dragi moji posle malo duže pauze. Imala sam mnogo obaveza i nisam stizala da pišem. Nedavno sam rekla prijateljici kako kod mene ili nema posla ili ne mogu da se sastavim koliko ga ima. E sad...čovek nikad nije zadovoljan. :) U svakom slučaju, bolje kad ga ima. Trenutno radim u školi, menjam koleginicu koja predaje srpski i budući da sam ja učiteljica ni malo nije naivno. Gramatika je dosta teška i moram se zaista dobro pripremiti za časove. Uz to držim privatne časove engleskog za osnovce jer mi je to jedini prihod u periodu kad ostanem bez posla. Odnedavno sam počela da radim pri jednom udruženju radionice za predškolce i prvake. Obožavam da radim s malom decom. Prosto uživam! No i za to je potrebno vreme, osmisliti i pripremiti sve što treba. Ukratko, ne dižem glavu. Osetila sam da sam mnogo umorna. Pada mi imunitet, počinje grlo da me boli i kašalj me uzima pod svoje. Iscrpela sam se jer sam po prirodi vrlo odgovorna osoba i dajem se uvek 200%. To se ponekad odrazi na naše zdravlje. Zašto ovo pišem? Zato što je jako važno pronaći balans, prikočiti kad treba i naći vreme za odmor, hobi...

Juče sam došla kući nakon završenih radionica i osećala sam se veoma ispunjeno i zadovoljno. No osećala sam i umor i iscrpljenost. Samo sam se uvukla pod ćebe i gledala tv. Bez pritiska u glavi, bez opterećenja šta sve moram da uradim. Samo sam ležala i uživala. Obećala sam sebi da ću ova dva dana vikenda posvetiti sebi i onome što volim. E zato pišem ovaj blog. Obožavam da pišem i to me opušta. Nebitno ko čita i da li iko čita. Naravno da je svakom blogeru to važno. Meni je takođe. Ali u tom momentu kad pišem tada se osećam sjajno. Taj momenat je važan. Momenat u kome mi uživamo i kada zaboravimo na vreme. Kada radimo ono što volimo bez obzira jesmo li plaćeni za to. Takođe uživam u knjigama. Nikada mi nije žao dati novac za dobru knjigu. Nešto što će me inspirisati.

Izazov #4 koji vam dajem je baš taj...da nađete neki hobi, nešto što vas opušta i u čemu uživate. Uz pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i posao koji volite, hobi je izuzetno važan. To može biti bilo šta. Nešto što će vam napuniti baterije i staviti osmeh na lice. Pletite, sadite cveće, čitajte knjige, pišite, pravite kolače, fotografišite, pravite nakit, popravljajte auto...šta god vam čini zadovoljstvo. Videćete kako ćete se dobro osećati.



Razmislite šta je to što volite i krenite, makar jednom nedeljno. Videćete razliku. Pišite mi kako napredujete sa prva tri izazova i šta vam je hobi. Volim da čujem tuđa iskustva. 

Želim vam prijatnu nedelju!